Ar­hi­e­pi­skop ce­tinj­ski mi­tro­po­lit cr­no­gor­sko-pri­mor­ski Am­fi­lo­hi­je sa sve­šten­stvom slu­žio je ju­če, na Đur­đev­dan, Sve­tu slu­žbu Bo­ži­ju u cr­kvi Sve­tog ve­li­ko­mu­če­ni­ka Ge­or­gi­ja u se­lu Era­ko­vi­ći na Nje­gu­ši­ma. Sve­tu li­tur­gi­ju vla­di­ka je tra­di­ci­o­nal­no slu­žio po­vo­dom kr­sne sla­ve sve­to­rod­ne lo­ze Pe­tro­vi­ća. Ta­ko­đe, na po­ziv mi­tro­po­li­ta, dva­de­se­tak pi­sa­ca, čla­no­va Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re, ka­zi­va­lo je sti­ho­ve na Nje­gu­ši­ma, u rod­noj ku­ći Pe­tra Dru­gog Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša.
Ta­ko­đe, ovaj sve­tac sla­vljen je u Gu­sinj­skoj pa­ro­hi­ji i Gor­njem po­li­mlju i Be­ra­na­ma. Ve­li­ki hri­šćan­ski pra­znik obi­lje­žen je ju­če i kao hra­mov­na sla­va cr­kve u za­se­o­ku Za­do­lje, na Sti­je­ni Pi­per­skoj.
Naj­pri­je li­tu­r­gij­ski, sve­tom slu­žbom ko­ju je slu­žio pen­zi­o­ni­sa­ni pro­to­je­rej sta­vr­o­for Mom­či­lo Ra­i­če­vić, dok su za pjev­ni­com bi­le mo­na­hi­nje Ma­na­sti­ra Će­li­ja pi­per­ska. Oba­vlje­no je pri­če­šće, a po­tom je pre­re­zan i slav­ski ko­lač. Ovo­go­di­šnji ku­mo­vi hra­mov­ne sla­ve bi­li su Mi­lan Ni­ko­lić i Mi­jo Ni­ko­lić, a na­red­ne go­di­ne ta čast pri­pa­la je To­mu No­ve­lji­ću, Rat­ku Po­po­vi­ću i Dra­ga­nu Mi­lu­ti­no­vi­ću.
Kao i pro­šle go­di­ne pri­re­đe­na je tr­pe­za lju­ba­vi, ko­ja je oku­pi­la ne sa­mo Pi­pe­re već i nji­ho­ve pri­ja­te­lje iz dru­gih kra­je­va Cr­ne Go­re. Ipak, iz pi­je­te­ta pre­ma pre­mi­nu­lom ple­me­ni­ku De­ja­nu Mi­tro­vom Bo­žo­vi­ću, slav­ski ru­čak je bio bez pje­sme, ali sa do­brom, ljud­skom pri­čom. Ra­jo Bra­ca­no­vić pri­lo­žio je cr­kvi gu­sle ko­je je sa­gra­dio Živ­ko Ni­ša­vić.
Ka­ko ka­že Mi­lan Ni­ko­lić, je­dan od do­ma­ći­na sla­ve, or­ga­ni­zo­va­ti sla­vu je ve­li­ka čast, ali i ve­li­ka oba­ve­za. Na­da se da svi ko­ji su pri­su­stvo­va­li oti­šli sa sla­ve za­do­volj­ni. On je pak, za­do­vo­ljan, što se mla­di in­te­re­su­ju za obi­ča­je i što po­sje­ću­ju ovu cr­kvu, jer, dav­no je ka­za­no – na mla­di­ma svi­jet osta­je.
Mi­jo Ni­ko­lić, ta­ko­đe do­ma­ćin sla­ve, re­kao je da je cr­kva ob­no­vlje­na i osve­šta­na pri­je tri go­di­ne. Po­ti­če još iz 13. vi­je­ka, i ubra­ja se me­đu naj­sta­ri­je hra­mo­ve u Pi­pe­ri­ma. Dok ni­je osno­van Ma­na­stir Će­li­ja pi­per­ska, ova cr­kva je bi­lo sa­bor­no mje­sto Pi­pe­ra, re­kao je Ni­ko­lić.
- Cr­kva je ovaj iz­gled do­bi­la u 19. vi­je­ku. Po­sled­njih 18 go­di­na ovu cr­kvu ob­na­vlja­mo od uru­ša­va­nja i de­va­sta­ci­ja na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta. Za­hva­lju­ju­ći do­bro­tvo­ri­ma i do­na­to­ri­ma sku­plje­no je oko 50 hi­lja­da eura, i cr­kva je sa­da pot­pu­no re­kon­stru­i­sa­na – ka­že Mi­jo Ni­ko­lić. Ono što po­seb­no is­ti­če je­ste da su svi ko­ji su se oku­pi­li do­šli da se po­klo­ne Bo­gu i Sv. Đor­đu.
- Od osve­šta­nja cr­kva je po­če­la da ži­vi svo­jim pu­nim ži­vo­tom. Ov­dje se sa­da kr­ste no­vi vjer­ni­ci, a odr­ža­no je čak i jed­no vjen­ča­nje. Lju­di se ov­dje oku­plja­ju, a da bi cr­kva u pot­pu­no­sti za­ži­vje­la pla­ni­ra­mo da tra­ži­mo stal­nog, mje­snog pa­ro­ha, i da sa­zi­da­mo pa­ro­hij­ski dom. Sa­da, naš pa­roh je otac Sta­ni­slav Ta­tić iz Spu­ža, ko­ji do­la­zi po po­zi­vu – ka­že Mi­jo Ni­ko­lić. Do­da­je da je Cr­kve­ni od­bor iz­ra­dio i ste­pe­ni­šte do iz­vo­ra Du­bo­vik, ko­ji ima naj­bi­stri­ju i naj­hlad­ni­ju vo­du u Pi­pe­ri­ma.Ž.J.


Ov­dje je sve li­je­po

Na sla­vu je do­šao i Dra­gan Ja­u­ko­vić, po­ri­je­klom iz Drob­nja­ka, ko­ji ka­že da je pri­su­stvo­vao i ka­da je cr­kva ob­no­vlje­na i osve­šta­na, za­tim ka­da se Mi­jo Ni­ko­lić, nje­gov kom­ši­ja, ov­dje ože­nio.
- Da­na­šnja sla­va je za pri­mjer, i baš mi je dra­go što sam bio ov­dje – ka­že Ja­u­ko­vić.
Đerđ Pren­daj, ro­đen je u Lo­pa­ta­ma, u Pi­pe­ri­ma, a već 30 go­di­na ži­vi u Nje­mač­koj. Ka­ko ka­že, nje­gov otac i djed pre­bje­gli su iz Al­ba­ni­je u Cr­nu Go­ru, a ina­če su po­ri­je­klom od Pe­tro­vi­ća. Ovaj ne­ka­da­šnji kik–bok­ser, ko­ji u Nje­mač­koj dr­ži ne­ko­li­ko klu­bo­va, bio je odu­še­vljen do­če­kom i onim što je vi­dio u Za­do­lju.
- U mo­joj ze­mlji sve mi je li­je­po. Ovo je moj ka­men, mo­ji ko­ri­je­ni, ov­dje sam ro­đen – ka­že Pren­daj. Na sla­vu je do­šao sa pri­ja­te­ljem Dra­ga­nom Pa­vli­či­ćem, iz Bje­lo­pa­vli­ća.


Nje­go­šev­sko-đur­đev­dan­ski da­ni po­e­zi­je

U rod­noj Nje­go­še­voj ku­ći ju­če su oku­pi­li čla­no­vi Udru­že­nja knji­žev­ni­ka Cr­ne Go­re, ko­ji su ka­zi­va­li sti­ho­ve.
– Od ove go­di­ne na ovaj dan odr­ža­va­će se re­dov­ni Nje­go­šev­sko-đur­đev­dan­ski da­ni po­e­zi­je pod po­kro­vi­telj­stvom mi­tro­po­li­ta Am­fi­lo­hi­ja – re­kao je No­vi­ca Đu­rić, pred­sjed­nik UKCG.
On je sa­op­štio da su sti­ho­ve go­vo­ri­li pje­sni­ci: Bu­di­mir Du­bak, Ili­ja La­ku­šić, No­vi­ca Đu­rić, Mi­li­ca Ba­krač, Ra­do­van M. Ka­ra­džić, Mi­lu­tin Mi­ćo­vić, Pe­ri­vo­je Po­po­vić, Ve­se­lin Rak­če­vić, Slo­bo­dan Ču­ro­vić, To­dor Ži­va­lje­vić, Ra­ni­slav Ač­ko­vić, Ra­do­mir Ulja­re­vić, Slav­ko Živ­ko­vić, Vi­šnja Ko­so­vić, i Đu­rađ Ra­do­vić, Ran­ko Ra­do­vić, Ni­ko­la Ne­ne­zić, Če­do Ko­va­če­vić Če­kov, Slo­bo Mi­lić i Ve­se­lin Vu­jo­vić.


Sla­vi­li i Gu­si­nja­ni

Vjer­ni­ci Gu­sinj­ske pa­ro­hi­je i Gor­njeg po­li­mlja, sla­vi­li su ju­če hra­mov­nu sla­vu cr­kve Sve­tog Ge­or­gi­ja u Gu­si­nju. Sve­tu slu­žbu dr­žao je pa­roh tre­pač­ko-še­ku­lar­ski i gor­nje­po­lim­ski –gu­sinj­ski je­rej Že­ljan Sa­vić.
Do­ma­ćin sla­ve Mi­le­ta Iva­no­vić, imao je po­ro­dič­no kr­šte­nje i upri­li­čio je tr­pe­zu lju­ba­vi. On je po­zdra­vio vjer­ni­ke i po­že­lio da i sva­ki na­red­ni dan bu­de u slo­zi, mi­ru i lju­ba­vi, da se na­rod sa­bi­ra oko svo­je sve­ti­nje i ti­me nje­gu­je svo­ju srp­sku pra­vo­slav­nu tra­di­ci­ju i pro­ši­ru­je du­hov­nost.
Iva­no­vić je pre­dao dio slav­skog ko­la­ča za na­red­no do­ma­ćin­stvo sla­ve svom kom­ši­ji Mi­lo­šu Bo­jo­vi­ću.N.V.


Li­ti­ja od Đur­đe­vih stu­po­va

Cr­kve­no-na­rod­nim sa­bo­rom ju­če je u Be­ra­na­ma, pro­sla­vljen Đur­đev­dan, sla­va ma­na­sti­ra Đur­đe­vi stu­po­vi. Tim po­vo­dom epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je slu­žio je u ovom hra­mu, sta­rom osam vje­ko­va, Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju, oda­kle je ka­sni­je kre­nu­la sve­na­rod­na đur­đev­dan­ska li­ti­ja. Uče­sni­ci sve­ča­ne po­vor­ke, ko­ja je pro­la­zi­la be­ran­skim uli­ca­ma, iz­go­va­ra­li su mo­li­tve za spas gra­da i svih lju­di ko­ji u nje­mu ži­ve. Li­ti­ja, u ko­joj se, po­red sve­šten­stva na­šao i ve­li­ki broj gra­đa­na, vra­ti­la se na­kon obi­la­ska gra­da is­pred ma­na­sti­ra Đur­đe­vi stu­po­vi či­me je ozva­ni­čen za­vr­še­tak ovog tra­di­ci­o­nal­nog ce­re­mo­ni­ja­la. Vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je obra­ća­ju­ći se vjer­ni­ci­ma is­ta­kao je da je ma­na­stir Đur­đe­vi stu­po­vi mno­go pu­ta stra­dao u svo­joj isto­ri­ji, ali da je uvi­jek vas­kr­sa­vao sla­ve­ći svog ne­be­skog za­štit­ni­ka Sve­to­ga Ge­or­gi­ja Po­bje­do­no­sca.
- Sve­ti Ve­li­ko­mu­če­nik Ge­or­gi­je se po­ja­vio kao Hri­stov bo­rac. Nje­go­vo dje­lo ne bi zna­či­lo ni­šta da ga Go­spod ni­je na­o­ru­žao si­lom i mu­dro­šću. Za­to ga i mi da­nas pro­sla­vlja­mo, jer mu je Go­spod u car­stvu ne­be­skom dao iza­bra­no mje­sto, pred pre­sto­lom Bo­ži­jim da se bo­ri za sve nas. Sve­ti Ge­or­gi­je je i za­štit­nik ove sve­te obi­te­lji, ovog ma­na­sti­ra ko­ji osam vje­ko­va svje­do­či vje­ru pra­vo­slav­nu. Svje­do­ci smo da ova sve­ti­nja i da­nas oku­plja vjer­ni na­rod kao u sta­ra vre­me­na- ka­zao je vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je.D.J.